
5. Октобар: Двадесетпет година од пада Милошевића
Данас се навршава двадесетпет година од великих демонстрација у Београду. Тог 5. октобра 2000. окончана је владавина Слободана Милошевића.
До пада Милошевића и демонстрација је дошло након што је Милошевић одбио да призна резултате избора за председника Савезне Републике Југославије. Тадашњи избори су одржани 24. септембра 2000. године. Милошевић је изгубио од кандидата ДОС-а и лидера Демократске странке Србије Војислава Коштунице.
Демонстранти су 5. октобра на платоу испред тадашње Савезне скупштине, а данас Дома Народне скупштине, стигли из читаве Србије у колонама аутомобила, аутобуса и камиона дугачким десетинама километара. Полицијске блокаде на путевима су пробијане булдожерима.
Већ у преподневним сатима полиција је безуспешно користила сузавац како би спречила демонстранте да уђу у Скупштину. У току дана зграда Савезне скупштине је демолирана, покрадена и запаљена, такође и зграда РТС-а у Таковској улици.
У вечерњим сатима 5. октобра 2000. народу се са терасе Скупштине Београда обратио нови председник СРЈ Војислав Коштуница. Наредног дана, 6. октобра, Милошевић је признао изборни пораз и честитао Коштуници.
У демонстрацијама су погинуле две особе, Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона и Момчило Стакић из Крупња који је преминуо од последица срчаног удара. Повређено је 65 људи.
Шта је донео 5. октобар?
Хроношки гледано, разни људи врло сумњивог морала и квалификација су се дочепали власти, сурово је уништавана земља, извршена је пљачкашка приватизација, уништен је комплетан банкарски систем државе, кренуло се са уништавањем војске топљењем оруђа и оружја, стотине хиљада људи је остало без посла, људи су избачени на улице. Кренуло се са распарчавањем државе. Домаћи политичари, који су се тада ујединили око идеје рушења Милошевића, били су финансирани од стране страних служби. Била је то обојена револуција која нас је скупо коштала.
Зато данашњи дан, сећање на 5. октобар 2000. године, треба да нам буде озбиљан подсетник на то како свака промена није неизбежно промена на боље.
Такође, догађаји од претходних десет месеци у нашој земљи који воде бројни политичари тадашњег времена потпомогнути страним обавештајним фактором као и залуђена младост, треба да нас додатно мотивише да јачамо националну свест, чувамо своју државу и боримо се да будемо своји на свом, јер мир и стабилност немају цену!
Вратите се одрођени, мирите се завађени! Живела Србија!