Ове године, навршава се тридесет година од хрватске злочиначке акције “Олуја”, тешког злочина без казне!

Злочиначка акција је почела на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата).

Том приликом, у страшном егзодусу, под хрватском офанзивом, протерано је готово целокупно српско становништво са подручја Хрватске. Више од 250.000 несретних људи, старих, нејачи, жена и деце из тадашње Републике Српске Крајине, нашло се на путу без повратка на ком је преко 2500 људи убијено или нестало. Начињена је огромна материјална и нематеријална штета, скрнављене су цркве, зверски су рушени споменици…

Преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни колоне голоруких стараца, жена и деце на тракторима и другим пољопривредним возилима, која су спас тражила на путу према Србији, бесомучно су бомбардоване од стране Хрватскe ратнe авијације.

5. августа 1995. године, након жестоког гранатирања, хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен Книн, у коме је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба.

Злочиначка акција „Олуја“ званично је трајала четири дана и завршила се падом Републике Српске Крајине.

На данашњи дан, лета Господњег те 1995. године, десио се страшан злочин над српским народом, злочин са свим елементима геноцида, злочин без казне, злочин без преседана, на жалост свих нас и свих људи добре воље, а на срамоту целе европске и целе светске јавности!

Међународни трибунал у Хагу, у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу који су спроводили у дело Туђманов, односно Павелићев план о зверствима над српским живљем, кроз акцију "Олуја", окарактерисао је исту као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине.

Међутим, у другостепеној пресуди су такве тврдње одбачене, а хрватски генерали су ослобођени.

Тако је највећи прогон после Другог светског рата, убиства, депортације и присилно премештање, пљачка, безобзирно скрнављење свега српског, разарање насеља, сва нехумана дела и сва окрутност са свим елементима геноцида, који се тих дана десио остао практично огроман злочин без казне!

Те дане српски човек не сме никад да заборавити!

Данашња Србија на челу са председником Александром Вучићем, као фактор мира, стабилности и безбедности у региону за све људе без обзира на верску, расну и националну припадност ће се зато, негујући културу сећања, са тугом и болом у срцу данас окупити у Сремским Карловцима. Заједно ћемо се сетити страшног лета 1995.-те године када су Срби протерани силом и оружјем са својих вечних огњишта са подручја Српске Крајине, Далмације, Лике, Кордуна и Баније…

Бол у срцима преживелих је огромна, несагледива, ране незарасле….

Сећајмо се ради страдалника, ради предака, а због потомака, помолимо се Господу за вечни мир и спасење српских душа, знаних и незнаних, страдалника ”Олује”, али и свих Срба пострадалих кроз векове!

Вечна памјат за све српске страдалнике!

Амин!

Томислав Бокан, председник Народног покрета Динара-Дрина-Дунав